Уторак, Април 16, 2013
Ваша "срећа"...
Сломљене су мисли и осећаш нешто,
Сам у четр'и зида, ти и мрачна соба,
Сламају ти мозак и ум пале вешто,
Та четири зида, хладна попут гроба.
Сва та лепа сећања пљују ти у лице,
Затворен, заувек ти мрзећеш људе,
Јер знају да убију теже од убице,
Тако да жив човек вечно мртав буде.
И њихови мозгови размишљају исто,
Њихова су срца хладнија од леда,
Та одвратна тела изгледају чисто,
И осмех им тужан краси лица бледа.
Та проклета врста, крвопије гладне,
И са сваком сузом, мржња ти је већа,
Када владавина, зла, њихова падне,
Тада ћеш их питати шта је за њих срећа.